Ali ne žalim se. Valjda se ovo nekoć toplo srce naviklo na samoću. Uvijek u istom kutku sobe, na iste kazaljke sjedim uz nijedan medijski zvuk i pažljivo slušam i nastojim da shvatim tišinu koja se uselila u moje srce.
Jureći kroz život forsirala sam samu sebe. Ne uzimajući nimalo predaha, onako znojno i punim plućima. Nisam uspjela ni da u potpunosti upoznam sebe, šta volim, ne volim, šta želim.. Da uradim neku glupost a da se kasnije zbog toga ne kajem.
Nisu mi dozvoljavale obaveze koje sam sama sebi, koji su mi drugi nametnuli. Jednostavno sam naredila sebi da volim sve to. Tako naređujuci.. sada ne znam sta je to sto me zapravo ispunjava.
Valjda to tako treba da bude. Valjda su to godine. Valjda je to život.
Ova slika me navela na razmišljanje... Nadam se da će i mnoge od vas.
(Slika preuzeta sa fb stranice Forensic Soul)
(Slika preuzeta sa fb stranice Forensic Soul)
Postovi
